XVIII.
  Kad prođe

Kad prođe
Sve ode
U jednom valu
I oči tvoje
Crno me gledaju
Žalosno gledaju
A ja volim
Toliko žudim
Koliko čekam
Te jedne ruke
I te usne
Što stežu jako
Što ljube snažno
I opet ideš
I nestaješ
U moru suza
U mojem srcu
Na jedne ruke
Širom otvorene
Stiže srce
Rasporeno
Rastvoreno
Ražalošćeno
Koje čeka
Koje samo
Samo voli

XIX.
  Kad bi se nebo osmjehnulo
   
  Kad bi nam se nebo osmjehnulo
  Pucali bi gromovi
  I sunce bi zastalo
  U krvavom
  Razlivenom
  Gracioznom silasku
   
  Da nas jednom ne gledaju
  Da zažmire
  Bar na tren
  Samo jednom
  Da smo sami
  Sami pored svih
   
  Lepet srca
  Pojurio bi
  Nad šumom straha
  Pod morem sumnji
  U snovima bijega
  Valovima tihe sreće
   
  Da se samo raspline
  Koprena borbi
  Odupiranja
  Da puknu štitovi
  Nek' jedan rat prođe
  Čak i s izgubljenom bitkom
   
  Pod zvjezdanim nebom
  Prolomio bi se plač
  A za njime smijeh
  I odjeci žara
  Koji još gori
  I gorjet će
   
  Samo kad bi nam se nebo
  Jednom osmjehnulo