Intervju: Bogdan Stevanović, autor knjige “Oblozi od tinte” – “Ja pišem za ljude, pišem o ljudskim emocijama, životima, sudbinama – jer sam i ja čovek.”

Bogdan Stevanović, autor knjige Oblozi od tinte, bloger koji piše o ljubavi, životu, obitelji, vezama i aktualnim problemima, odgovorio je na nekoliko pitanja. Bogdan vrlo često u svojim tekstovima progovara o samopoštovanju, ljubavi, disfunkcionalnom braku i kako on utječe na djecu. Inspiraciju crpi kako iz vlastitog iskustva, tako i iz okoline koja ga okružuje.

1. Evo, za početak jedno klasično i jednostavno pitanje s kojim ste se, sigurna sam, puno puta susreli; kada i zašto ste počeli pisati?

Po struci sam turistički novinar i godinama sam pisao PR tekstove koji su bili naručeni i to me je jako umaralo i nije mi prijalo. Zato sam pokrenuo svoj blog na kom sam mogao da iskažem svoje mišljenje, stav i da sve to uobličim u vizuelnu celinu koja se meni dopada. Tako je nastao blog. A pišem oduvek, samo dok sam bio srednjoškolac i student to nisam podvodio pod nešto ozbiljno već sam zapisivao svoje misli na zadnjim stranicama sveske, po marginama knjiga koje čitam i u kompjuter.

2. Tko je Bogdan Stevanović i koliko se on razlikuje od Bogdana koji objavljuje svoje tekstove na blogu?

Ranije je bilo razlike između njih dvojice, međutim danas je nema. Ranije je Bogdan bio onaj koji je na zemlji, racionalan i analitičan, a Blogdan je bio onaj koji je u nekim metafizičkim ravnima, sanjar i tragač za idealima. U borbi između njih dvojice pobedio je Blogdan. Bogdan danas više nema nikakve dodirne tačke sa realnošću jer živim u idejama, vizijama i u idealima o boljoj sutrašnjici. Samo tako uspevam i da je stvaram.

3. Smatrate li da afirmirani autor na području Balkana može pristojno živjeti od pisanja?

Mislim da se od pisanja može živeti, ali od prodaje jedne knjige – ne može. Kada pisac objavi nekoliko knjiga otvaraju se mogućnosti poput književnih večeri, promocija, gostovanja na festivalima, konferencijama, seminarima, kao i honorarno pisanje kolumni za magazine i online portale. Verujem da autori koji su maksimalno posvećeni pisanju mogu i da zarade od toga, ali autori koji napišu knjigu i očekuju da njihova naklada odradi sav preostali posao a oni pokupe velike pare na kraju – to ne postoji na Balkanu.

4. Koliko vam društvene mreže pomažu u populariziranju vaših tekstova te koje su prednosti i mane?

Moje stvaralaštvo je počelo na internetu i društvenim mrežama, zato smatram da sam iskoristio maksimum koji društvene mreže pružaju za deljenje sopstvene verzije sveta sa ljudima. Prednost je to što mnogo ljudi koristi društvene mreže, ali je to ujedno i mana, jer deljenje sebe na mrežama zahteva određen nivo mentalne osvešćenosti kako čovek ne bi mutirao pod uticajem mišljenja ljudi kojima je izložen.

5. Svakoj temi pristupate otvoreno i emotivno. Smatrate li da je Balkanski mentalitet spreman čitati o onome o čemu pišete?

Ne znam da li je mentalitet spreman, ali znam da čitaju. Možda su moje knjige zapravo kao horor film koji je teško gledati, ali ne odustaješ do kraja jer ima nečeg u svemu tome što ti drži pažnju (hahaha). Svestan sam da se niti bavim tipičnim balkanskim temama niti pristupam pisanju na tipičan balkanski način. Vidim da su među piscima na Balkanu i dalje vrlo popularne teme prošlost i rat a pristup pisanju često mizogin i šovinistički. Ali postaće i to jednog dana demode, pa će nam svima svanuti.

6. Koliko je teško otvoreno pričati o osjećajima s obzirom da još uvijek, barem na Balkanu, prevladava zadrto mišljenje da su emocije za žene?

Ja često pišem iz stava “piši kao da to niko neće čitati“. Jer gle ćuda – svi smo mi ljudska bića i svi mi imamo emocije, samo tradicionalna društva nameću norme da ih ili supresujemo ili naglašavamo. Ja pišem za ljude, pišem o ljudskim emocijama, životima, sudbinama – jer sam i ja čovek. Ne razmišljam da li su neke teme preemotivne ili nisu za muškarce, već pišem iz srca i kad imam inspiraciju, ma kolika cena bila za to.

7. Biste li se deklarirali kao feminist te smatrate li da je taj pokret još uvijek prijeko potreban?

Društva kojima je mozak indoktriniran patrijarhatom ni ne shvataju da je feminizam neophodan svima nama, jer feminizam podrazumeva oslobađanje svih pojedinaca od nametnutih rodnih uloga, stereotipa i očekivnja. Da, ja sam apsolutno i potpuno feminista i pro-feministički orijentisan. Mislim da živimo u vremenu kada je feminizam apsolutno neophodan.

8. Razvodi nisu nepoznanica, dapače vrlo su učestala pojava. Ipak, vrlo često se događa da roditelji ostanu zbog dobrobiti djeteta u braku iako sama obitelj zbog lošeg braka, polako postaje disfunkcionalna. Što mislite o tome?

Porodica postaje disfunkcionalna jer ljudi često misle da je brak između muškarca i žene dovoljno da bi se osnovala porodica i da bi ona opstala. A to je čista glupost. Porodica je utočište, mesto podrške, sigurnosti i ljubavi, a izgleda da danas baš toga često fali. Nesrećnost članova porodice doprinosi disfunkcionalnosti porodice, a ne razvod sam po sebi. Jer, verovali ili ne – kao što postoje nesrećni brakovi tako postoje i srećni razvodi.

9. Jesu li vaši tekstovi napisani iz vlastitog iskustva ili inspiraciju crpite iz drugog izvora?

Većina mojih priča inicirana je mojim ličnim opažanjem sveta u kom živim. Vrlo često su te priče o onome što sam proživeo i osetio, ali takođe ponedkad i o ljudskim sudbinama sa kojima sam ima privilegiju da se susretnem i da utiču na mene.

10. Negdje sam pročitala da ste također iskusili kako je to biti u invalidskim kolicima. Cijenite li nakon tog iskustva neke stvari više i koje su to?

Shvatio sam da življenje nije za svakog čoveka isto, ali da život svakog čoveka ima vrednost. Da život možda nije fer, ali da mi ljudi možemo da budemo. Da se osobe koje mogu da hodaju plaše invalidskih kolica, a da ih osobe koje ne mogu da hodaju vole. I najvažnije, osobe koje koriste ta kolica nisu osobe sa posebnim potrebama već sa istim potrebama kao i svi mi, a to je da ovaj život živimo dostojanstveno.

11. Što biste naveli kao ključne vrijednosti za ulazak u brak ili ozbiljnu vezu?

Za uspešnu vezu smatram da su ključni pre svega poštovanje tuđeg integriteta a zatim međusobno uvažavanje slobode. To su dve stvari koje deluju kao kontradiktorne, pa nas često zbunjuju. Da ne mudrujem mnogo, smatram da je RADOST življenja i suživota preduslov za sve, pa i za uspešnu vezu.

12. Iako smo u 21. stoljeću i napredovali smo u brojnim pogledima, još uvijek prevladava taj tradicionalni pogled na obitelj. Još uvijek imamo potrebu ispuniti zadanu formu. Smatrate li da će nove generacije promijeniti način razmišljanja?

Iskreno se nadam da će nove generacije promeniti sve, jer mi se čini da ono što su starije generacije uspostavile kao normu niti je njih mnogo usrećilo niti je održivo u budućnosti. Kao što se menja pristup poslu, politici, religiji, tako se nadam da će se promeniti i pristup pogledima na porodicu.

13. Evo, jedno malo osobnije pitanje. Što vaši roditelji misle o vašim tekstovima, pogotovo o segmentu u kojem pišete o obitelji.

Ono što znam jeste da su srećni što sam se pronašao u pisanju i što imam knjige. Kažu da su ponosni. Šta konkretno misle o pojedinim tekstovima u kojima sam opleo i po njima – ne znam, nismo nikad razgovarali o tome. Verujem da im je prolazilo kroz glavu “kud sam ga opismenio i plaćao mu školovanje da nauči da piše da bi danas pisao knjige o meni“ (hahaha) ali šta da se radi. Kad posadiš pšenicu u zemlju ne možeš da očekuješ da će da iznikne orhideja.

14. Što volite čitati?

Volim da čitam knjige koje nemaju mnogo dodira sa stilom kojim ja pišem a prevashodno volim klasike i trilere. Klasici mi prijaju za stvaranje briga a trileri su mi za razbibrigu. J

15. Kada ne pišete, čime ste okupirani u slobodno vrijeme?

Ja nemam slobodno vreme jer stalno radim nešto, sva sreća pa to “nešto“ je uvek ono što volim. Pored pisanja bavim se i dizajnom i planiram pokretanje svog brenda sportske odeće, a trenutno radim i na pripremanju nove humanitarne akcije za decu obolelu od raka koja će biti ove jeseni, tako da uživam u svim obavezama koje imam.

16. S kojim ste se poteškoćama susreli pri objavljivanju Vaših knjiga?

Biću potpuno iskren – nisam imao nikakvih poteškoća. Ja sam samo radio ono što najviše volim – pisao, a vremenom i izdavačke kuće su došle na red i kontaktirale me. I u Srbiji i u Hrvatskoj imao sam tu sreću da saradnja bude lepa, laka i profesionalna.

17. Da znate da će ovo pročitati svi vaši čitatelji, što biste im poručili?

Ljubav uvek uspe.

Bogdana Stevanovića možete pratiti preko bloga – Blogdan.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s